U Srbiji je maksimalni bonus najniži u odnosu na zemlje u okruženju, dok je malus sličan kao u zemljama u regionu i drugim evropskim državama.

Stručnjaci predlažu da je potrebno povećati bonus koji u Srbiji iznosi najviše 15 odsto. U poslovima osiguranja od auto-odgovornosti, kojima se trenutno bavi deset osiguravača, ostvarena je dobit od 8,8 milijardi dinara u 2017. godini

Kako se određuje bonus - malus sistem u Srbiji u autoosiguranju, koje od svih vrsta osiguranja ubedljivo ima najveći udeo u ukupnoj premiji, veći od 30 odsto, i da li su potrebne promene u tom načinu bodovanja i određivanja iznosa premije koju plaćaju osiguranici, vlasnici vozila pitanje je od koga smo počeli da istražujemo ovu važnu temu. Na to su nas naveli dobri rezultati osiguravača koji su ostvarili u prethodnoj godini, ali i realno poskupljenje celokupnih troškova registracije vozila zbog povećanja cene tehničkih pregleda. Javna je tajna da su osiguravači, koristeći različite metode, tom kanalu prodaje AO davaili provizije nekoliko puta veće od zakonskih. Zato je legitimno pitanje – da li postoji prostora da se poveća bonus jer ako je bilo novca za tolike provizije tehničkim pregledima, zašto ga ne bi bilo za savesne vozače. Samo da podsetimo u bivšoj Jugoslaviji je postojao sistem sa bonusom i do 60 odsto.

Sistem funkcioniše sedam godina
Kao što je poznato, primenom bonus - malus sistema, koji je uveden u Srbiji pre sedam godina (septembar 2011. godine) osiguravajuće kompanije određuju iznos premije obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti na osnovu toga da li je osiguranik vozila imao prijavljenu štetu za koju je odgovoran. Osiguranici koji nisu imali štete plaćaju manju premiju za razliku od onih koji su prouzrokovali nezgodu i koji plaćaju veću premiju.

Prema važećem propisu (Odluka o osnovnim kriterijumima bonus-malus sistema) utvrđeno je da najveći bonus iznosi 15 odsto, dok maksimalni malus iznosi 150 odsto u odnosu na početni iznos premije, odnosno četvrti premijski stepen. Ali, zbog čega je postavljena tolika razlika između bonusa i malusa, svakako da nesavesni vozači treba da budu kažnjeni, međutim, zašto pažljivi vozači ne dobiju veći popust na premiju?

Sagovornici Sveta osiguranja poručuju da je potrebno povećati bonus u Srbiji, dok u Narodnoj banci Srbije koja utvrđuje kriterijume za bonus - malus sistem navode da je veći iznos malusa u odnosu na bonus propisan radi unapređenja bezbednosti u saobraćaju. Statistički podaci pokazuju da je daleko veći broj automobila sa bonusom bilo prošle godine u odnosu na obračunate maluse. Dakle, prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, od registrovanih vozila prošle godine po premijskim stepenima bilo je 78,04 odsto sa bonusom, 20,78 odsto prvi put registrovanih automobila, dok je sa malusom bilo 1,17 odsto.

Premijski stepeni
Stručnjaci u ovoj oblasti ukazuju da bi trebalo uraditi izmene i dopune propisa koji reguliše bonus - malus sistem, tako da se iznos bonusa poveća.

Na osnovu Odluke o osnovnim kriterijumima bonus-malus sistema osiguranik koji prvi put zaključi osiguranje od auto-odgovornosti razvrstava se u četvrti premijski razred i u tom slučaju plaća 100 odsto premiju koja je utvrđena tarifnim sistemom za odgovarajuću vrstu vozila, objašnjava Milan Cerović, ekspert u ovoj oblasti.

Ukoliko se u toku jedne godine trajanja osiguranja ne pričini nijedna šteta za naredno jednogodišnje osiguranje ostvaruje se bonus razvrstavanjem u prvi niži premijski stepen. Tako da se premija, u zavisnosti od premijskog stepena u koji je bio razvrstan prethodne godine, postepeno smanjuje do maksimalnih 15 odsto od premije osiguranja koja je utvrđena tarifom premija, kaže on.

Za svaku pričinjenu štetu malus se povećava za tri premijska stepena u zavisnosti od premijskog stepena u koji je bio razvrstan prethodne godine do maksimalnih 150 odsto od premije osiguranja koja je utvrđena tarifom premija, kaže Cerović.

“Premija osiguranja sa maksimalnim bonusom u Srbiji iznosi 85 odsto, a sa najvećim malusom 250 odsto od premije koja je utvrđena sistemom tarifa premija za odgovarajuću vrstu motornog vozila. U našoj zemlji maksimalni bonus je najniži, a maksimalni malus je sličan kao u zemljama u okruženju i drugim evropskim zemljama”, kaže Cerović za Svet osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je razlog za propisivanje višeg iznosa malusa u odnosu na bonus, s jedne strane, preventivno delovanje u cilju unapređenja bezbednosti u saobraćaju (kroz povećanje premije osiguranicima koji su odgovorni za saobraćajne nesreće i snižavanje premije ostalim osiguranicima). Sa druge strane, kako ističu u NBS, razlog je i adekvatnije upravljanje rizicima koje preuzimaju osiguravači.

“Pri tome je važno reći da je broj saobraćajnih nesreća daleko manji od broja osiguranih vozila, što kod većine osiguranika (više od 97 odsto) tokom naredne godine osiguranja vodi zaračunavanju bonusa. Zapravo, spuštanju premije za jedan premijski stepen niže ili zadržavanju postojećeg premijskog stepena ukoliko osiguranik već ostvaruje maksimalan bonus”, odgovaraju u NBS.

Povećati bonus
Da li u ovoj veoma profitabilnoj grani osiguranja ima prostora za povećanje popusta? Pored toga, mnoge osiguravajuće kompanije smanjile su tehničkim pregledima zaradu od prodatih polisa, poštujući propise, i počele su da isplaćuju samo pet odsto za prodate polise umesto 20 ili više odsto.

Prema podacima koja su osiguravajuće kompanije dostavile Narodnoj banci Srbije, u poslovima osiguranja od auto-odgovornosti, kojima se trenutno bavi deset osiguravača, ostvarena je dobit od 8,8 milijardi dinara (8.814.589.000 dinara) u 2017. godini. Na osnovu ovih rezultata stručnjaci tvrde da ima prostora za povećanje bonusa.

Milan Cerović ocenjuje, imajući u vidu ostvarene rezultate u ovoj vrsti osiguranja da je neophodno da NBS što pre izmeni i dopuni bonus - malus sistem, tako da maksimalni bonus iznosi 50 odsto, a najveći malus ostane 150 odsto od osnovne premije kao što je i sada.

U NBS navode da treba imati u vidu da je prosečno rešena šteta u osiguranju od odgovornosti oko 13 puta viša od prosečno naplaćene premije osiguranja od auto-odgovornosti.

“Narodna banka Srbije pažljivo prati stanje na tržištu osiguranja od auto-odgovornosti i ukoliko oceni da je potrebno, preduzima odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti, vodeći računa o zakonom propisanim ciljevima nadzora osiguranja”, kažu u NBS.

Nagrade i sankcije
Vozači u Srbiji negoduju zbog niskih bonusa i pitaju zašto se u jednoj profitabilnoj grani ne odobravaju veći popusti na premiju.

Aleksandar Šućin iz Niša, urednik sajta autoosiguranje.info napominje da će vozači, odnosno kupci ovih polisa reći da nije fer ovakav disparitet u sistemu bonus – malus i da bi trebalo da se savesni vozači više nagrade prilikom obnove polisa osiguranja vozila.

Pritom, osiguravači, kako on kaže, postojeći sistem pravdaju povećanim rizikom, statističkim proračunima, troškovima koji su prouzrokovani: režijskim troškom, skupim rezervnim delovima, poskupljenjem cena radnog sata majstora u servisima.

“Pokazalo se da je sistem loš u većini zapadnih zemalja i to onih sa liberalnim tržištem, posle nekog vremena, upravo zbog loše postavljenog odnosa, koji zvuči paradoksalno. Zbog velikog broja vozila u tim zemljama, događa se to da se u procentualnom odnosu, veliki broj vozača mora “nagraditi” bonusom, dok je broj sankcionisanih mnogo manji”, kaže Šućin.

Novi tehnološki sistemi doneli su savremenija rešenja i u oblasti autoosiguranja.

Zahvaljujući novim tehnologijama, sistemom praćenja vozila putem različitih uređaja ili uz pomoć aplikacija na mobilnom telefonu, osiguravači za svako vozilo mogu da procene rizik. Pošto raspolažu konkretnim podacima o načinu vožnje, poštovanja brzine, znakova i na taj način mogu da povećaju ili smanje premiju.

Pojedine osiguravajuće kompanije koriste sisteme telematike. Tako na tržištu postoje modeli ovog osiguranja, koje osiguranik može da izabere, kao što su plaćanje premije osiguranja na osnovu sistema koliko se vozi, gde se premija računa na osnovu pređene kilometraže ili kako se vozi, da li je vožnja sigurna.

Prema mišljenju Šućina ne može i ne treba da celokupna teritorija Srbije bude svrstana u jedinstven rizik, treba uvesti zone rizika, koje donose i više bonuse, kao što je to, na primer, slučaj u Hrvatskoj.

Cena autoosiranja?
NBS je pre nekoliko meseci saopštio da ima prostora za smanjenje cene autoosiguranja. Ali, NBS ne donosi odluku o promeni premije osiguranja od auto-odgovornosti, napominju u toj instituciji.

“Naime, saglasno Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju Udruženje osiguravača donosi zajedničke uslove, premijski sistem i minimalnu tarifu osiguranja od auto-odgovornosti. Zadatak Narodne banke Srbije je da, u okviru svojih ovlašćenja, razmotri da li predlog Udruženja osiguravača Srbije o izmeni nekog od pomenutih akata može da ugrozi prava osiguranika i trećih oštećenih lica iz ugovora o osiguranju, kao i stabilnost tržišta”, kažu u NBS.

Udruženje osiguravača Srbije u prethodnom periodu nije se obraćalo Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za razmatranje izmena premijskog sistema i tarife osiguranja od auto-odgovornosti, kažu u Centralnoj banci za Svet osiguranja.

Milan Cerović, slaže se sa konstatacijom NBS da postoji mogućnost smanjenja premije osiguranja od auto-odgovornosti i da je to u nadležnosti Udruženja osiguravača Srbije, ali treba imati u vidu da je prosečna premija i dalje ispod proseka u odnosu na druge zemlje u okruženju.

“Zato mislim da je u ovom trenutku prihvatljivije povećati kvalitet i standarde u zaštiti osiguranika, trećih oštećenih lica i drugih korisnika osiguranja, kao što je promena bonus-malus sistema sa povećanjem maksimalnog bonusa na 50 odsto od osnovne premije. I drugih elemenata koji na bolji i kvalitetniji način uređuju ovo osiguranje”, poručuje Cerović. Pored toga u dogledno vreme treba očekivati i liberalizaciju ovog tržišta što će, kako on kaže, dodatno pozitivno delovati na usklađivanje visine potrebne premije u odnosu na štete, troškove sprovođenja osiguranja i druge obaveze u skladu sa zakonom. Cerović smatra da je prihvatljivije prethodno ostvariti što viši nivo evropskih standarda u ovoj vrsti osiguranja, a posle toga sagledati sve okolnosti u vezi visine potrebne premije uključujući i eventualno smanjenje.

Veći popusti u regionu
Aleksandar Šućin ocenjuje da ima prostora za smanjenje premije za polise autoosiguranja, ali ne očekuje da će se to i desiti.

“Trenutna situacija sa cenama polisa OOMV je “gotovo idilična”. Cenovnici se razlikuju u nekoliko stotina dinara, to jest nema cenovne konkurentnosti, već su kupci prepušteni da kupe polisu koja im se ponudi na tehničkom pregledu ili agenciji za prenos i registraciju vozila”, kaže on.

Prema njegovom podsećanju, cene se nisu značajnije menjale poslednjih nekoliko godina, ali se promenila cena tehničkih pregleda. Dok su do 01.11.2018. cene tehničkih bile besplatne ili iznosile simboličnih 100 dinara, pa do najviše 2.500 dinara, sada se zbog smanjenja provizija sve svalilo na krajnjeg kupca. I to nije malo, kako on dodaje, jer su cene skočile na 3.500 dinara pa čak i do 6.000 dinara za putnička vozila.

“Što dovodi do zaključka da ima prostora da se smanji premija. Ako su imali prostora da za istu cenu polisa daju proviziju oko 20 odsto pa i više procenata i da im bude isplativo, onda osiguravači treba da objasne kako im je sada neisplativo da za izvesnu sumu spuste cene. I na taj način malo smanje udar na džep osiguranika”, kaže on.

Kad se porede najveći iznosi bonusa u regionu, u Srbiji je najniži (15 odsto), u Hrvatskoj 50 odsto, Crnoj Gori 30 odsto, dok je slovenačko tržište specifično jer određuje svaka osiguravajuća kompanija koliko će iznositi (najveći popust iznosi oko 50 odsto). Iznos malusa u Srbiji i susednim zemljama ne razlikuje se mnogo. U bivšoj Jugoslaviji postojao je veoma dobro postavljen bonus - malus sistem koji je dugo važio i prema kojem je maksimalni bonus iznosio 60 odsto.

Piše: Olivera Bojić