Drumski saobraćaj je jedna od oblasti u kojoj Srbija prilično zaostaje za razvijenim svetom, pa je priča o samovozećim automobilima za mnoge od nas na nivou naučne fantastike.

Ipak, savremeni trendovi u auto-industriji pokazuju da se najveći svetski proizvođači, ali i IT kompanije uveliko pripremaju za budućnost u kojoj će o postupcima u vožnji automobila odlučivati kompjuteri, a ne ljudi koji se nalaze u tim vozilima.

Priča o "automobilima bez vozača" nije nešto čemu se previše raduju posetioci sajtova o četvorotočkašima. Međutim, ova tema nam se postepeno nameće, hteli mi to ili ne.

Toga su svesni i čitaoci sajta B92, a nedavna anketa o samovozećim automobilima pokazala je da bi oko 50% odsto učesnika prihvatilo budućnost sa autonomnim vozilima, ali pod uslovom da mogu da preuzmu kontrolu nad vozilom kad god požele.

Postavlja se pitanje da li će im ta opcija uopšte biti dozvoljena, jednom kada samovozeći automobili budu dominantni na putevima?

Zašto se uopšte uvode?

Jedan od razloga koji najčešće navode zagovornici uvođenja autonomnih vozila u saobraćaj je veća bezbednost na putevima.

U teoriji, kada bismo svi odjednom prešli na "automobile bez vozača", eliminisale bi se saobraćajne nezgode izazvane ljudskim faktorom (praktično, skoro sve), pa ne bi bilo ni povređenih i poginulih u drumskom saobraćaju.

Statistika kaže da svake godine u nezgodama u koje su uključena drumska vozila širom sveta, život izgubi 1,3 miliona ljudi, što je oko 3,3 hiljade dnevno. Pored toga, između 20 i 50 miliona njih pretrpi povrede koje ostave privremene ili trajne posledice.

Ako bi samovozeći automobili doprineli da se ovi brojevi drastično smanje, već bi opravdali svoje postojanje.

Osim veće bezbednosti, autonomna vozila trebalo bi da utiču i na smanjenje saobraćajnih gužvi i da dovedu do manje potrošnje energetskih resursa, jer će kompjuter svakako razumnije i ekonomičnije "voziti" u poređenju sa čovekom (bez obzira na to koje se pogonsko gorivo koristi - struja, vodonik ili nešto treće).

Ovo su samo neke od prednosti koje se najčešće navode u prilog "automobilima bez vozača". Ali, postoje i mnoge druge.

Britanski Fajnenšel tajms (FT) svojevremeno je objavio tekst o ovoj problematici u kome se ističu brojni benefiti koje bi doneo ovakav vid saobraćaja.

FT navodi da bi vozila bez vozača, koja za orijentaciju prilikom kretanja koriste GPS, razne kamere i senzore, bila idealno individualno ili porodično prevozno sredstvo. Takav automobil mogao bi da vas odveze na posao, a zatim da se samostalno parkira u obližnoj javnoj ili kompanijskoj garaži.

On bi takođe, tokom radnog vremena, mogao da se odveze do vaše kuće, da pokupi decu, odbaci ih do škole, i zatim da se ponovo vrati do vašeg radnog mesta.

Ovo je samo jedan od primera kako bi autonomna vozila u budućnosti mogla da transformišu živote ljudi, način obavljanja poslova, pa čak i da utiču na izmene u urbanizmu i izgradnji ljudskih naseobina i saobraćajnica.

Takođe, mladi ljudi koji još uvek nisu obučeni za vozače ili nemaju dovoljno iskustva u vožnji, ne bi bili uskraćeni za korišćenje individualnog prevoznog sredstva, kao što je automobil. Čak ne bi ni morali da idu u auto-školu.

Autonomna vozila koja se mogu rentirati mogla bi da smanje ili ukinu potrebu za posedovanjem sopstvenog automobila kod većine ljudi. Zašto bi, recimo, neko kupovao automobil koji bi stajao ispred kuće kad god se ne vozi, kada bi pomoću smartfona mogao u najkraćem roku da iznajmi isto takvo vozilo i koristi ga samo onda kada mu je potrebno, piše FT.

Ovaj list dotakao se i tradicionalne britanske teme (koja nije strana ni nama u Srbiji), a to je poseta pabovima (kafićima, noćnim klubovima...), nakon čega sledi vožnja u alkoholisanom stanju.

Ljudi će moći da se voze u autonomnim vozilima bez bojazni da li su popili "koju kapljicu više", jer na kraju krajeva oni nisu ti koji će voziti automobil.

FT ide tako daleko i predviđa mogućnost da korisnici ovakvog vida prevoza mogu da spavaju dok prelaze veće međugradske distance i da se na taj način odmaraju, ako su prinuđeni da voze noću.

Takođe, ljudi koji zbog nekog zdravstvenog ili bilo kakvog drugog ograničenja nisu u stanju da upravljaju automobilom, ne bi bili diskriminisani, već bi mogli da koriste autonomna vozila kao i svi ostali.

Imaju li onda negativnih strana i šta ih "koči"?

Sa svoje strane, protivnici autonomnih vozila iznose brojne kontraargumente. U našoj anketi, trećina čitalaca izjasnila se apsolutno protiv samovozećih automobila, a u komentarima mnogi se žale da bi zbog autonomnih vozila bili uskraćeni za zadovoljstvo koje im pričinjava vožnja.

Ovaj strah je verovatno opravdan, jer dok bi u prelaznoj fazi uvođenja "automobila bez vozača" čoveku bila ostavljena opcija da preuzme volan kad to poželi, u jednom trenutku bi manuelne komande za upravljanje bile ukinute, pa bi reč "vozač" izgubila svoje osnovno značenje.

Pretpostavlja se da bi ljubiteljima automobila i vožnje tada bila na raspolaganju mogućnost da na saobraćajnicama zatvorenog tipa, poput trkačkih staza, iznajme vozilo i uživaju u svom hobiju.

Ipak, uvođenje autonomnih vozila više će pogoditi vozače profesionalce (kamiondžije, taksiste, vozače autobusa...), koji bi mogli da ostanu bez posla i egzistencije, nego amatere za volanom.

Još jedan sporni detalj u vezi sa budućim "automobilima bez vozača" je zloupotreba od strane hakera.

Sve veća kompjuterizacija automobila i povezanost sa Internetom već su doveli do realne opasnosti od napada hakera tokom vožnje, a ovaj problem postaće samo veći kada automobili jednog dana budu potpuno automatizovani.

Tu su i brojne hipotetičke moralne dileme koje treba rešiti, poput pitanja šta bi se desilo kada bi auto bez vozača naišao na grupu pešaka koji prelaze ulicu i kada bi jedini način da ih izbegne bio da skrene s puta i tako ubije putnike koje vozi.

Takođe, i dalje postoje tehnološke prepreke koje samovozeći automobili treba da prevaziđu, kao što je pouzadno prepoznavanje i "čitanje" vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije u svim vremenskim uslovima, pa i onom ekstremnim (po pljusku, snegu, magli...).

Osim toga, programeri i inženjeri koji rade na ovim projektima moraju da tokom testiranja vozila prođu kroz sve zamislive (i nezamislive) scenarije koji se mogu javiti u realnom životu.

Ipak, pre svih drugih prepreka, potrebno je postaviti pravne preduslove za uvođenje autonomnih vozila i stvoriti zakonski okvir za ovaj vid saobraćaja. Zakon treba da reguliše i pitanje odgovornosti, u slučaju da nešto pođe naopako, oko čega se najviše lome koplja.

Mnoge države već su načinile mali korak u tom pravcu tako što su legalizovale testove samovozećih automobila na javnim putevima.

Ako su zaista neminovni, kada će stići na puteve?

Doba samovozećih automobila možda i nije tako daleko. Neki kažu da nas od njega deli desetak, drugi dvadesetak godina, treći pak smatraju da takva vozila ipak neće stići baš brzo na puteve.

Ipak, svi se slažu da je tema veoma kompleksna i da će, pored mnogih prednosti, pojava ove vrste vozila otvoriti nova, brojna pitanja i nedoumice.

U međuvremenu, nama u Srbiji, koja je od problematike autonomne vožnje udaljena znatno više nego što je to slučaj sa razvijenim zemaljama, preostaje mukotrpan zadatak da izgradimo započetu putnu mrežu za "obične" automobile kojima još uvek upravljaju vozači, da na postojećim putevima zakrpimo rupe i, što je najvažnije, da povećamo bezbednost smanjivanjem broja prekršaja i udesa, kako bismo sačuvali živote učesnika u saobraćaju.

Izvor: b92.net